Zlatar

Opis akcije:
Da ne treba baš stalno slušati prognozu i po njoj se upravljati, pokazalo se i ovog puta. Kada smo najavili Zlatar, interesovanje je bilo veliko, ali je dosta planinara odustalo zbog najavljenog kišnog vikenda, tako da nas je svega 35 krenulo na planinu i sa samo jednom pauzom, stigli smo na odredište nešto posle 22:00 sata. Smestili smo se na poslednjem spratu SB Zlatar, koji su preuredili u dve višekrevetne sobe, sa zajedničkim kupatilima. Dogovorili smo se da se ujutru okupimo oko pola devet, kada bi trebalo da nam stignu vodiči iz Nove Varoši

08.11.2008 - subota
Posle Doručka i jutarnjih priprema nestrpljivo smo iščekivali dolazak naših vodiča, koji su stigli nešto pre 9 sati. Pošto je i ovog puta grupa bila šarolika po godinama (od 4 do 74), a i kondiciji, ukazala se potreba za formiranje dve grupe. Ipak, pao je dogovor da svi krenemo i idemo zajedno do Vodenih poljana, oko 7,5km, i tu se opredelimo kome će to biti pauza pre povratka, a ko će dalje na Veliku Krševu, jedan od vrhova Zlatara.

 Počeli smo se spuštati do kolskog puta, pored novoizgrađene Crkve, tako da smo se spustili nešto ispod 1000m. Kolona se malo otegla, kišica je počela da pada, da li vaditi kabanice ili ne, svi smo bili u nedoumici, jer nije izgledalo da će dugo padati. I nije. I tako 2-3 puta. Desetak minuta pauze kod Crvenih voda i tu se već definisalo ko će koliko ići. Zainteresovani za vrh su odavde malo ubrzali (njih 21 sa jednim vodičem), a ostalih desetoro sa drugim vodičem su došetali do Vodenih poljana tačno u 12:00. Na poljanama je Crkva brvnara, koja je trenutno bila zaključana, a tu je i Lovački dom, gde smo ušli na topao čaj i malo da se prosušimo i ugrejemo. Neko bi možda nešto i poručio da pojede, ali se hrana mora dan ranije poručiti. Ja sam bila sa ovom drugom grupom i odlučili smo da posle pauze oko sat vremena krenemo polako nazad, da ne bismo morali da žurimo posle sa grupom sa vrha. Da se ne vraćamo istim putem, naš vodič Saša se opredelio za povratak preko sela Drmanovići, do kojeg smo se spustili kosinom kroz gustu zimzelenu šumu, prateći dalekovod, pošto u ovom delu nema staze. Bio je to poseban doživljaj, pogotovo za našeg najmlađeg planinara Maria, koji ima 4 godine i nikad ranije se nije na ovaj način probijao između jelki. Konačno smo izašli iz šume i ušli među kuće u selo, a odatle do našeg hotela ostalo je oko sat ipo zaista lagane šetnje po poljanama. Pošto se u međuvremenu razvedrilo, uživali smo u pogledu na zimzelene šume svuda oko nas, na šarene koze, ovce i krave koje su sada već poterali kući na spavanje i lagano došli do Stacionara oko pola četiri. Ubrzo su počeli da pristižu i iz grupe koja je osvojila planirani vrh. Oni su posle osvojenog vrha napravili kraću pauzu u Lovačkom domu i vratili se istim putem kao i mi. Svi smo bili zadovoljni, jer smo ispunili dan pešačenjem prema svom opredeljenju. Desetak planinara odlučilo je da dan završe kupanjem u hotelskom bazenu, koji nam je bio na raspolaganju za po 100 dinara. Usledila je večera i svi smo do 21:00 bili u krevetu i ubrzo zaspalai.

09.11.2008.
Za nedelju smo se dogovorili da se organizujemo sami za šetnju, jer je bilo više različitih želja. Neki su sišli u Novu Varoš i tu nas sačekali kad smo krenuli posle 14:00 sati kući. Neki su išli stazama zdravlja oko hotela, drugi do obližnjeg hotela Panorama, ali ovog puta bio je zatvoren. Neki su tražili i našli kajmak i sir. I to kravlji i kozji sir. Mlad i star. Med nismo uspeli da kupimo, jer jedini proizvođač u blizini (ima puno dvorište košnica) ovaj vikend je bio u gradu. Malo smo se i sunčali na klupama u okolini hotela. Krenuli smo kući u 14:00 i stigli u Novi Sad nešto pre 21:00.

Tekst pripremila: Magdalena Seleši
Fotografije: Magdalena Seleši