Velebit (Hrvatska)

Opis akcije:
Sa nestrpljenjem smo očekivali davno najavljenu akciju Srednji Velebit. 10. juna smo konačno krenuli, najpre u Osijek po našeg vodiča Junga, ali ga je zbog zdravstvenih razloga zamenio Viktor, nama poznat sa ranijijih akcija na Papuk, kao i sa naših godišnjih Skupština.
Veći deo puta smo se vozili auto putem, pa smo već rano popodne bili u Slunju, da obiđemo Male Plitvice. Ima tu dosta vodopada, vode baš mnogo, jer je ovog proleća bilo mnogo kiše. Okolne kuće i dvorišta su lepo uređena, a može se kupiti i nekoliko vrsta sira i meda. Tu su kravlji i ovčiji sir – obični, i sirevi sa dodatkom sremuša, ili belog luka i aleve paprike. Može i da se proba.  Svi smo na informativnom štandu dobili folder o Slunju, kao i kalendar kulturnih akcija Hrvatske za ovu godinu.
Nastavljamo još preostali deo puta i uskoro se smeštamo u 4 sobe planinarskog doma, po već ranije napravljenom rasporedu. Dom je lepo uređen, sa dobro opremljenom kuhinjom, još dve trpezarije – u jednoj je televizor, a i u dvorištu je jedan dugačak sto sa klupama, tako svi gosti doma mogu istovremeno da se smeste. Sobe su sa krevetima na sprat i ima ukupno 3 kupatila. Domaćin ih je spremao svakog dana, kada bismo otišli na planinarenje. 
Drugog dana smo malo duže spavali i u 8 sati krenuli put Kize. Viktor nam reče da je iznenađen što smo svi došli i krenuli u zakazano vreme. Kiza je vrh udaljen oko 5km i put do njega je raznovrstan. Prvo je lagani uspon kolskim putem, pa malo jači uspon krog šumu i na kraju malo veranja po stenama. Ničega previše, tako da su se popeli svi osim troje planinara koji su usput odustali, uglavnom zbog nedostatka kondicije. Vodič je stalno vodio brigu o nama, nije dozvolio da se razvuče kolona, a i dao nam je nekoliko saveta o ponašanju u kamenjaru, pošto ima dosta zmija (videli smo samo pregažene primerke pored asfaltnog puta). Na vrhu slikanje i duži odmor, pa povratak u dom. Ručak i odlazak u Karlobag na kupanje. Svi smo bili željni mora i sunca, pa smo uživali do kasnog popodneva. Viktor i Bela su umesto na more, otišli na Metlu, još jedan vrh u blizini. Uveče druženje i odmor, a neki su otišli na muziku u obližnji motel.
U subotu smo krenuli pola sata ranije, jer je planirani put bio nešto duži nego prethodnog dana. Viktor nas je poveo na Sadikovac. Kad je počeo uspon, nikako nije prestajao sve do samog vrha. Bilo je to konstantno penjanje uskom stazom kroz gustu šumu, da bi se pred kraj pretvorila u stenoviti uspon sa božurima okolo (do sada smo ih videli samo na Mečeku). Završetak je jedna velika travnata, vetrovita livada i tu smo se svi odmorili i slikali. Bile su to interesnatne slike, kamen sa oznakom 1286m i more u pozadini. Povratak je bio nešto drugačiji. Sišli smo jednom kosinom niz šumu, pa malo livade, pa opet šuma i dođosmo do našeg doma nešto posle 12 sati. Ručali smo i oko 2 popodne otišli ponovo na kupanje u Karlobag. Ovaj put smo iznajmili jedan ogroman suncobran za sve zainteresovane, da ne bi neko izgoreo.
Na oko 2km od Oštarija prema moru, nalazi se jedna velika kamena kocka na uzvišenju. To je Kubus. Postavljen je tu pre 2 veka, kao obeležje završenog posla, izgradnje puta do mora kroz Velebit. Sa njega je odličan pogled na more i okolna ostrva. Tu negde je prevoj – najviša tačka puta i duva vrlo jak vetar. Zbog toga je napravljen jedan tunel za saobraćaj, jer su nekad tako jaki vetrovi, da prevrću čak i kola.
Planinari koji su u subotu odlučili da ne idu na Sadikovac, prošetali su se do Kubusa i nabrali svež origano, za sebe i neke od nas koji smo ih zamolili da nam donesu koju grančicu.
Planirali smo u nedelju da odemo u Smiljane, rodnu kuću Nikole Tesle. To je tu, na pola sata vožnje. Morali smo odložiti tu posetu za sledeći put, jer su nedavno uveli novosti u muzeju. Za grupe postoji organizovan obilazak, sa prikazivanjem filma i pričom o Nikoli Tesli i program traje oko sat ipo, dva. Radno vreme im je od 9 i nisu bili raspoloženi da nam izađu u susret, sat ranije da dođe neko. Bilo bi previše kasno da tek u 11 sati krenemo, pošto smo imali u grupi planinare koji putuju dalje od Novog Sada, pa ćemo Smiljane obići sledeće godine, kad budemo išli na Velebit, i to odmah prvog dana.
Zato smo odmah otišli do Vrila Gacke i tu napravili dužu pauzu. Voda izvire ispod zemlje i stvara manje jezero, sa čistom, providnom vodom, koja može i da se pije. Onako, zahvatimo malo iz vodopada koji nastaje posle nekoliko desetina metara. Popijena kafa u obližnjem restoranu i idemo dalje. Sa nama je i Bela, naš vodič sa Mečeka. Dopalo mu su naše društvo, a i Viktora zna od ranije. Ispostavilo se da naša tri društva iz 3 države međusobno sarađuju od ranije, pa smo se i ovde svi lepo uklopili.
Svima se dopao Velebit. Mislim da će većina prisutnih sa ovog puta ići i sledeće godine, kad se budemo penjali na neke druge vrhove Velebita. Jung je ozdravio i mi želimo dogodine da se družimo i sa njm. A Viktor nam je obećao lepo planinarenje u Istri. Neke druge godine. Ili na neko ostrvo?