Troglav i Čemerno

Opis akcije:
U petak, 22. avgusta, u 15 časova, iz Novog Sada je krenulo 37 planinara ka konaku manastira Studenica, smeštenog u podnožju planine Radočelo na 486mnv. Posle šest ipo sati putovanja stižemo na cilj i smeštamo se u višekrevetne sobe sa kupatilom. Tu nas dočekuje naš domaćin – vodič Milutin Vukosavljević – Vukos iz Kraljeva.
U subotu, 23. avgusta, u 7 časova, 26 planinara seda u autobus i spušta se Ibarskom magistralom do ispod srednjovekovnog grada - tvrđave Magliča sagrađenog u XIII veku. Tu nam se pridružuje još četvoro planinara iz PD “Gvozdac“ iz Kraljeva. Prelazimo viseći most na reci Ibar, a onda sledi uspon od oko 100m do tvrđave. Iako je od 2006. godine tvrđava zatvorena za posetioce, severna kapija je bila otvorena, što prošle godine nije bio slučaj. Posle poluistanog razgledanja, šetanja po zidinama i fotografisanja, vraćamo se do Ibarske magistrale na 225mnv, odakle u 9:30 kreće 30 planinara, markiranom stazom Golijske transverzale, ka najvišem vrhu Troglava, Komu, na 1178m. Sledi uspon od oko 350m, pa na prevoju ispod vrha Jasik (684m), ručamo. Nastavljamo pešačenje spuštajući se do reke Dubočice (552m) i sela Gornja Dubočica. Nedaleko od sela, u Dubočicu se uliva reka Toplica, čiji tok prati i markirana staza koja vodi na planinu Čemerno i njen najviši vrh Smljdljuč 1579m. Naš domaćin Vukos nas tu napušta, pošto je planinarka iz PD „Ravničar“ iz Bačke Palanke osetila grčeve u nogama i nije više mogla da prati predviđeni tempo. Vukos će je vratiti do Ibarske magistrale, na polaznu tačku našeg pešačenja. Podne je prošlo, velika vrućina nas dodatno iscrpljuje i ubrzano troši rezerve vode. Uz Martenjski potok penjemo se ka Ravnom brdu (850m) serpentskim kolskim putem, kroz šumu, bez daška vetra. Pauze su sve češće, a vode ponestaje. Oko 13 časova dolazimo do prevoja Isaplje (1001m), ali ne idemo na vrh, koga smo uočili još od Ravnog brda. Spuštamo se na istočnu stranu Troglava, makadamskim putem, gde se na oko 950m visine nalazi izvor hladne vode i nadstrešnica, koju su izgradili šumari. Posle osveženja, u 14 časova 18 planinara kreće ka vrhu Južni kom (1174m), na koji smo se popeli posle 45 minuta uspona. Konačno na vrhu malo svežine i mirisa bora. Uživamo u pogledu na Kraljevačku kotlinu i planine Kotlenik, Čemerno i Jelicu. Po grebenu se spuštamo do lovačke čeke na Isaplju i makadamskim putem dolazimo do izvora, gde se spajamo sa ostatkom grupe, koja nije penjala vrh.
U 16:15 svi zajedno krećemo ka Bogutovačkoj banji (520m), gde stižemo oko 17:30 časova. Sledi osveženje uz pivo i sokove i oko 18 časova krećemo ka konaku manastira Studenica, gde nas čeka posna večera. Toga dana prepešačili smo 18km i savladali uspon od oko 1200m.

U nedelju, 24. avgusta, bez naših prijatelja planinara iz Kraljeva, oko 7:15 časova autobusom ka isposnici Svetog Save kreće 28 planinara. Od manastira, Isposnica je udaljena oko 8km na istok i nalazi se u vertikalnoj litici Bele stene, planine Čemerno na oko 960mnv. Staza je markirana, ali je sam ulazak u stazu na 518m, sa asfaltnog puta neugledan i teško primetan. Uspon je kroz šumu, a i temperatura nije tako visoka kao juče. Pravimo pauzu kod donje Isposnice, koja je bez kaluđera, gde se nalazi izvor hladne vode. Nastavljamo uspon i oko 9:20 dolazimo do gornje Isposnice, gde je Sveti Sava boravio od 1206. godine i tu napisao Studenički tipik i žitije Svetog Simeona Nemanje.
Pored Isposnice, tu su i crkva Svetog Đorđa, zatim grobnica monaha Gavrila, koji je živeo u Isposnici 43 godine, gde je tragično stradao u požaru decembra 1981. godine. Ispod Isposnice nalazi se Savino korito, mesto iza stene, gde se skuplja čista voda.

Isposnica Svetog Save

Grupa od 9 planinara odlučila se na uspon na vrh Gradina (1152m), koji se nalazi iznad Isposnice, kraj markirane staze, ali je vrh zarastao u šiblje i gotovo je nepristupačan. Nas devetoro planinara, preko stena, došlo je do samog podnožja vrha obraslog stoletnom šumom, ali dalje se nije moglo. Pri silasku susrećemo planinare iz Kraljeva i Užica, koji tek kreću ka Isposnici.
U nedelju smo prepešačili 6km i savladali uspon od oko 600m. U 11:30 časova svi smo na asfaltu, kraj autobusa, u dolini reke Studenica, na početnoj tački uspona. Posle polusatne vožnje stižemo do konaka na ručak i posetu manastiru Studenica, koji je 1986. godine upisan u listu svetske baštine UNESCO-a kao spomenik univerzalne vrednosti. Manastir je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, a prva faza radova završena je 1196. godine. Manastir odlikuje raskošna skulpturalna plastika u belom radočelskom mermeru. Crkva ima romansko-vizantijske odlike i veličanstveno fresko slikarstvo.

U 14 časova krećemo ka Novom Sadu, gde stižemo oko 20 časova.

Tekst pripremio: Stevan Muškinja, PSD Železničar Novi Sad
Fotografije: Aleksandar Radosavljev, PSD Poštar Novi Sad