Triglav (Slovenija)

Opis akcije:
U 19:30 iz Novog Sada pravac Ruma. Na autoputuse sastajemo sa Beograđanima. Dalje, granica, Hrvatska; Zagreb pa granica sa Slovenijom.

Drugi dan U 6:00 sati Ljubljana. Penjemo se putem do starog grada. Emona – rimska kolonija osnovana oko 15. godine, na mestu današnje Ljubljane, na reci Ljubljanici. Uništena je početkom V veka. Naziv Ljubljana pominje se od 1144. godine.

Stari grad i muzej se otvarajuu 9:00. To nam je kasno. Obilazimo grad okolo i silazimo u centar. U parku Tivoli čeka nas autobus. Idemo dalje ka Kranjskoj gori. Skrećemo na izvor Save Dolinke. Smešten je u jednoj dolini u podnožju Alpa. Jato pataka se bezbrižno šepuri u vodi. Oko jezera je uređen vidikovac.

Vraćamo se prema slapu Peričnik. Slap pada sa visine od 52m. Iznad njega se nalazi još jedan, visine 16m, ali ga sa puta ne vidimo. Voda slapa pada na zemlju oko 200m. Penjemo se do njega, slikamo i drugim putem silazimo. Neki tvrde da u junu, za vreme punog meseca ima više vode. Vozimo se do Tičarjevog doma (1620m). Slovenci ga zovu Tičarica. Od njega počinje uspon na Malu i Veliku Mojstrovku. Penjemo se na Malu (2332m). Spuštajući se, srećemo jednog Slovenca. Savetuje nas da uspon na Triglav obavezno obavimo u prepodnevnim satima. Vozimo se na noćenje u Aljožev dom (1015m), koji se nalazi u Dolini vrata. Prepakujemo rančeve, večera, spavanje. Polazimo na uspon (I grupa) u 7:30. Idemo kroz lepu borovu šumu, uz rečicu Bistricu. Idemo u potkovicu, najudaljeniji deo kotline Vrata. Dolazimo pod sam Triglav. Odatle kreću dve staze. Prelazimo preko snežnika, ispod kojeg kreće rečica. Ispred nas je okomita, severna stena Triglava. Deluje neosvojivo. Naš cilj je Kredarica, na 7km, sa visinskom razlikom 1500m. Staza je izuzetno zahtevna.

Prvih 1000m je malte ne okomita. Bukvalno je okićena sajlama i klinovima i odlično je markirana. Negde na polovini uspona vidimo divojarca sa velikim rogovima. Pauze su retke i kratke. Zatim potoci sipara. Tu su helikopterom donešene grede i postavljene kao stepenice, da bi sprečile sipar da se odronjava. Pauze postaju češće i duže. Postoje mesta gde se moramo provući ispod stene, i to po klinovima, a i mesta gde bukvalno morate da objašite stenu i bez sajle je savladate.

Dolaskom na oko 1000m savladavamo okomitu stenu i krećemo se udolinom sa blagim usponom i puno snežnih površina. Vreme je idealno, sa malo vetra. Ponovo nas čeka stenje, ali sa manjim nagibom. Ovde grupa počinje da se razvlači. Stižemo do doma u 13:00.

Grupa mladih Kragujevčana kreće odmah dalje, na vrh. Mi, ostali, poštujemo program i savete vodiča da se na vrh ne penje popodne. A i odmor nam je dobro došao. Prođe dan i mi se spremismo za spavanje. Oko 22:00 počinje olujni vetar. Duva celu noć.

Ustajemo u pet. Od vetra je malo ko mogao dobro da spava. Sve nešto čekamo da neko krene na uspon, svi čekaju. Mi se odlučujemo da krenemo u 6:15. Dolazimo na Mali Triglav i čekamo petnaestak minuta da se vetar malo smiri, što se ne desi. Vraćamo se u dom i tu saznajemo da je temperatura 3C, a vetar duva brzinom preko 70km/sat. Čekamo do 8 sati. Još uvek niko ne kreće (ima nekoliko manjih grupa planinara). Odlučujemo da odustanemo od daljnjih pokušaja i krenemo u dolinu. Bili smo na manje od 300m od vrha. Ostao nam je gorak ukus u ustima, ali Triglav ostaje, a ja ću ponovo doći.

Preko Konjskog sedla silazimo na Rudno Polje (1345m). Silazak je trajao 4,5 sata. Tu smo se spojili sa II grupom, sa planinarima koji su, dok smo mi išli na Triglav, obilazi bledsko i bohinjsko jezero i penjali se na Voge žičarom, i dalje na Orlove glave (1800m) i Šiju (1880m). Imali su lagan uspon oko 400m, po lepom sunčanom vremenu.

Krećemo dalje svi, autobusom do klisure Vintgar.Reka Radovna je usekla klisuru sa strmim stranama, a okolo je bukova šuma. Klisurom dugom oko 2km teče reka Radovna, uz skokove i brzake, da bi u nekim delovima prešla u tišake. Ima dosta pastrmki. Klisura se obilazi drvenom i ponegde, betonskom stazom, učvršćenom sa strane uz stene i drvenim mostićima. Kako nam naš vodič reče: turistički je obrađena. Završava se 16m visokim slapom. Njegov šum je najveći na slapovima u Sloveniji.

Iz kanjona Vintgar dolazimo na Bled. Obilazimo oko jezera, Crkvu sa orguljama i interesantnim freskama, a šareni vitraži vide se samo iznutra. Spolja je postavlje još jedno peskirano staklo, koje ih sakriva. Kuće sve okrečene, uređena dvorišta i cveće, cveće, cveće. Stari grad. On liči na druge gradove iz tog doba. Jezero. Šta reći? Kristalno čista, providna voda. Patke i labudovi. a labudovi vas vuku za sandale i pantalone i traže hranu. Dopao im se stari hleb - neko ga je poneo, a u nedostatku hleba, bila  je dobra i bokvica, počupana sa staze pored jezera.Uređeno  kupalište, gondole i crkvica na ostrvu, na sred jezera. Ali, biti na Bledu, a ne pojesti čuvene bledske krempite, to je greh. Kao da niste ni bili na Bledu.

Produžavamo ka Bohinju. Voda isto tako providna. Čim priđete jezeru, plivaju do vas ostrva lokvanja, patke – neke crne, a ima i onih običnih. Produžavamo dalje. Naša grupa pešači 6km do doma na Vojah, a druga se vraća na spavanje u dom pod Savicom.

Sutradan opet 6km od doma do autobusa I svi zajedno se vozimo do Škocjanske jame. Visina jame je 100m, širina oko30.Temperatura 12C. Da bi se očuvala stalna temperature, postavljena su vrata. Pećina se sastoji od više suvih I mokrih manjih pećina. Najveći deo nalazi se oko 150m ispod zemlje.Prepuna je pećinskih ukrasa, najveći ima 15m (godišnji rast stalagmite je oko 1mm). Zidovi su obojeni raznim bojama, što znači da je prisustvo metala I minerala veliko. Obilazak pećine traje oko sat ipo.

Vraćamo se u autobus I krećemo kući. Stigli smo u Novi Sad oko 22 sata.

Tekst pripremila: Milan Radanović - Brzi
Fotografije: Vera Rajtenbah i Magdalena Seleši