Tara (Predov krst)

Opis akcije: Tara je uvek atraktivna destinacija za planinare. Kad smo počeli da pravimo spisak za ovu akciju, bilo je zainteresovanih više nego kreveta u domu Predov krst. Kako su prolazili dani, a i dobili smo ovogodišnju cenu polupansiona, koja je iznenađujuće visoka, mnogi su odustali, pa nas je u petak pošlo svega 28.
Dočekao nas je ljubazan domaćin, na stolu pogača i so, rakija, orahovača i sok od zove. Riblja čorba na neki novi, tarski način. Malo slušanja muzike i većina je pošla na spavanje posle 22:00.
Subotnje jutro osvanulo je toplo, sunčano, bez vetra. Dok smo doručkovali, stigao je i naš dobro poznati vodič – lokalni šumar Milovan.
Sedmoro planinara je iz raznih razloga, odlučilo da idu nekim svojim, kraćim stazama, a mi smo pošli za Milovanom, stazama kojima još nismo prošli. Prethodnih godina smo uvek išli na najviši vrh, a ove godine smo se odlučili za nešto drugačije, za kružnu stazu koja povezuje nekoliko vidikovaca. I nismo pogrešili. Većina puta je bila kroz gustu šumu, ali smo prešli i preko nekoliko livada, prepunih raznog cveća, kao i jagoda. Bilo ih je mnogo, tako da smo svi imali prilike da ih jedemo. Prolazeći ivicom šume, na jednoj livadi je nedaleko od nas iskočila srna i trčala par stotina metara cik-cak, preplašena gomilom ljudi. Imali smo lep pogled, mi na ivici šume, malo uzdignutoj u odnosu na ogromnu livadu. Negde posle polovine današnje staze, stigli smo i do prve kuće u obližnjem selu i kod domaćina napunili čuture svežom vodom, a neki su popili i ponuđenu rakiju. Slikanje i pozdrav do nekog sledećeg puta, pa dalje opet pauza, ali ovog puta u Milovanovom dvorištu. Počastio nas je sve kafom i rakijom. Krenuli smo polako dalje, na sunce preko još jedne livade, pa opet u gustu šumu, Kada je poslednji planinar stigao do cilja, počela je da kaplje kiša. Taman da niko nije pokisnuo. Jedna grupa je sedela na terasi obližnjeg restorana. Čuva ka mlada mama-koker. Imala je tada 4 kučeta od po 5 dana. Kao velike, smeđe kifle poređane u zemljanoj rupi ispred zgrade. A nas je celim putem pratio jedan od tamošnjih pasa. Dobro smo ga hranili i mazili, kao  uvek kada nas prate četvoronožni planinari.
Ceo dan smo išli baš lagano, bez žurbe i napravili desetak pauza. Neke kraće, neke duže. Svi su bili zadovoljni pređenim putem i utiscima sa Tare. Uveče smo slušali muziku sa CD-a, kao i obavezne recitacije našeg druga Bojinovića.
U nedelju ujutru je još uvek padala kiša, pa smo odustali od silaska kanjonom do jezera Perućac. Krenuli smo posle doručka autobusom, došli do reke 365 dana, obišli je od izvora do ušća. Taman je za to vreme i kiša malo prestala. Zatim do manastira Rača, duža pauza, pa do manastira Soko grad. Opet duža pauza, tako da je moglo da se ode do krsta na vrhu obližnjeg brda, sa usputnim kapelicama sa 10 božjih zapovesti. Kiša je ponovo padala i krenusmo put Novog Sada posle 14:00 časova. Iako je izostao spust kanjonom i vožnja brodićem po jezeru, bili smo zadovoljni i više pod utiskon subotnje lepog dana.

Tekst pripremio: Magdalena Seleši
Fotografije: Marijana Iskalov, PSD Železničar