XIX Svetosavski izlet

Izveštaj sa planinarenja
Datum: 24. januar 2009. Učesnici: Broj učesnika: 40 Poštar Novi Sad 14 PAK Celtis Sombor 1 Stražilovo Sr. Karlovci 5 Spartak Subotica 2 Železničar Novi Sad 9 GSP Novi Sad 7 Vilina vodica Bukovac 1 iz građanstva 1 Pređeno: 25km Visinska razlika: 500m Vodiči: Cvetin Ristanović, Ilija Petrović i Goran Đurić	Vremenske prilike: Jutarnja temperatura oko 6C. U podne se približila desetom podeoku. Prethodni dan i noć neprekidno je padala kiša. Vreme oblačno i, uglavnom, bez vetra. Staza, od Sremskih Karlovaca do spomen obeležja na Masnoj ćupi, blatnjava i vrlo teška za hodanje. Kasnije, do Popovice, kroz šumu i pokrivena lišćem, pomalo već oceđena, bila je pogodnija za kretanje. Trasa: Železnička stanica u Sremskim Karlovcima – česma 4 lava (zvanično mesto palaska) – Čerat – pl. dom Stražilovo – Selište – spomen obeležje na Masnoj ćupi – Astal – TV toranj – Iriški venac – Kraljeva stolica – Popovica. Ovo je zvanična, tradicionalna trasa izleta. Međutim, jedan broj učesnika je znatno skratio trasu, i to: četvoro učesnika se preko Čardaka vratilo autobusom za Sr. Karlovce, jedan učesnik je otišao za Bukovac, desetoro na Glavicu, a samo 25 je stiglo do Popovice.
Podsećamo: naši Svetosavski izleti u Fruškoj gori održavaju se tradicionalno od 1991. godine, i to subotom koja je najbliža 27. januaru, prazniku Svetog Save. U početku smo ovim izletima menjali trasu; međutim, od kada je otkrivena freska Svetog Save, spolja, iznad ulaznih vrata u zgradu crkvene Opštine u Sremskim Karlovcima, naši izleti redovno polaze sa ovog mesta, ispred freske Svetog Save. Vodič, Ilija Petrović, rekao je nekoliko uvodnih rečenica o Svetom Savi i i ovom izletu. Zatim su svi učesnici ovog izleta otpevali prvu strofu svetosavske himne, koja glasi: Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi Srpske crkve i škole Svetiteljskoj glavi. Tamo venci, tamo slava Gde naš srpski pastir spava. Pojte mu Srbi Pesmu i ustrojte!
Opis akcije: U devet sati smo krenuli polako prema Čeratu. Penjali smo se uskim karlovačkim sokacima, kuda je, svojevremeno, pesnik Branko Radičević sa svojim momama hodio na Stražilovo. Pre 11 sati stigli smo u planinarski dom na Stražilovu, gde je bio i prvi duži odmor. Tu smo se osvežili i okrepili , a neki su overili dnevnike fruškogorske transverzale. U 12 sati smo nastavili put preko zaravnjene kose Avala i bukovačkih ledina, do Selišta i spomen obeležja Masna ćupa. Na prilazu Masnoj ćupi, na sred blata, u jednoj uzoranoj njivi, desetak metara od poljskog puta, odbačena je jedna stara fotelja. Naši planinari, disciplinovano su čekali u redu da bi se slikali, sada već u blato uronuloj fotelji. U to vreme malo se i sunce pajavilo, pa su naši „statisti“ pozirali kao da su ušli u Atinin Partenon na Akropolju. Kažu da im je to jedina fotelja do koje su, u ovoj surovoj životnoj borbi, mogli da dođu. Kratko zadržavanje kod spomenika planinarima, koji su tu, na Đurđevdan daleke 1924. godine, na ovom mestu doneli odluku da osnuju planinarsko društvo Fruška gora. Nastavljamo dalje, sada gazeći po suvom lišću i manje blatnjavom stazom. TV toranj, kao da je zaboden u oblak, vidi se samo deo ispod donje terase. Na Iriškom vencu, kod spomenika, pravimo još jednu kratku pauzu. Na Popovicu stižemo oko 15:00 sati. Skidanja blata i koliko – toliko dovođenje obuće i odeće u red.
Zaključak: Planinari su, saznajem u razgovoru sa njima, ipak zadovoljni ovim izletom. Kažu, došli su samo oni pravi. Dakle, oni koji ne biraju ni stazu, ni vremenske prilike, ni društvo sa kojima će ići.
Tekst pripremio: Cvetin Ristanović