Rajac

Opis akcije:
Po dogovoru sa Cvetinom Ristanovićem, jer sam na Rajac stigao dva dana ranije, sačekao sam autobus novosadskih "Poštara" u nedelju, 2. maja u 09.45h ispred Čika – Duškovog doma. "Poštari" su se odmah podelili u dve – tri grupe. Prva, koja je išla u kratku šetnju do kasarne, i potom uživala ostatak dana u šećkanju i odmaranju, druga grupa, koja se popela na vrh Rajca (848m) i spustila se do Dobrih voda, i treća grupa, koju je vodio Cvetin Ristanović, koja je išla prema Ravnoj gori.

U 10h je grupa za Ravnu goru bila kod rajačke česme – spomenika 1300 kaplara

( upravo je sa Rajca krenula "kontra" srpske vojske u Kolubarskoj bitci). Dan za šetnju – "izmišljen". Rajačke livade, posle bučnog prvog maja, mirne i tihe, uživaju. Sve treperi, trava, livade, planinske kuće i krčme, vazduh, poljsko cveće, Slavkovica, sve treperi - sumatranski. Znamo da neće biti teško, da ćemo ići po grebenu, blag uspon na ćelavi Rajac, vetar i sunce nam nose rančeve. Sa severa zjape velika usta, i u njima se, kao zubić, a kad kiša opere vazduh od sitne prašine, vidi Fruška gora. Osećamo se kao visokogorci, Rajac "prvi u selu", nema velike i gizdave komšije, pa iako smo na tek 800 i koji metar, gledamo daleko. Horizont je ljubičasto plav, nazubljen, Rudnik, Majevica. Pripitomljena brda neposredno pred nama, ispod nas.

Sa vrha Rajca ( bilo nas je petnaest u grupi) pratimo čika – Cvetina koji nas vodi niz revere Rajca koji su posuti poljskim cvećem, pokošenim livadama, usamljenim kućicama, četinarskim i brezovim ćuvicima. Pažljivo gledamo i osvrćemo se svud oko sebe, da ne bismo propustili da upijemo išta od ove božje milosti. Ovaj niz proplanaka, livada, ćuvika i gajeva, zove se Vučje trkalište. Prvi odmor pravimo kod Dobrih voda, planinarskog doma kraj kojeg je izvor pitke i hladne vode.

Neposredno iza Suvobora, koji smo u luku zaobišli, izašli smo na asfalt i grebenom Suvobora se lagano spustili prema Ravnoj gori. Sada smo okrenuti i idemo ka istoku, pa se i krajolik menja. Kao da gledamo u džinovski brokoli, svuda su brda – loptice, gusto i bogato čupava jelama i borovima. Među njima, kao usijana tepsija, sjaji se Ravna gora. I na njoj se sve mirno, tek poneki posetilac, ali vidne su pripreme za Sabor koji pada na Markovdan, 8. maja.

Opet demokratski "raskol" među "Poštarima", jer nas troje ostaje u kafančetu da guštamo hladna pića i kafe u hladu četinara, a ostatak dobrovoljaca čika – Cvetin vodi do Mokre pećine, gde im je ( srećnici!) skuvao kafu.

Sada, kad smo došli do Ravne gore ( 12 km) odnosno do Mokre pećine ( 2 km od Ravne gore, odnosno 14 km od Rajca), trebalo se i vratiti nazad. Ne idemo istim putem – izašavši sa Ravne gore, i tek što smo prešli na hrbat Suvobora, silazimo sa asfalta i strmo kroz listopadnu šumu izlazimo na vrh Suvobora ( 866m).

Zatim se vraćamo na greben i istim putem idemo nazad, prema Dobrim vodama i Rajcu. Međutim, sve je drugačije. Dok smo išli ka Ravnoj gori, u šumi je bila prava žurka. Jako i veselo sunce, ptice raspevane, bubice zuje, sve je igralo u bučnom i glasnom kolu. U povratku, sunce se umorilo i zacrvenelo, vazduh ohladio i sve utišalo. Drugačije senke. Da li smo mi zaista ovuda prošli? Vučje trkalište, sad nas ne bi ni vuk iznenadio. Na livadama sablasno tiho.

Nogu pred nogu, i naša grupica izlazi na Rajac i u 18h smo kod čika – Duškovog doma. Večera u domu, pa dremka u autobusu, do Novog Sada. Ostaje lep utisak, da je Rajac mlada planina, pravi "klinja" koji je izdžikljao na brzinu.

Tekst pripremio: Marko Breberina
Fotografije: Magdalena Seleši