Niška transverzala

Opis akcije:
U rano subotnje jutro već smo se probijali kroz lepotu Jelašničke klisure, u susret izlazećem suncu.
Dobar asfaltni put na mestima i vrlo strm, doveo nas je do polazne pozicije na Bojaninim vodama. Odatle, pa  do prevoja Devojački grob, dosta dobrom stazom kroz gustu bukovu šumu, za malo više od dva sata stigla je cela grupa.
Odavde je jedna grupa krenula direktno u osvajanje Trema, a druga, ona spremnija, predvođena Stojankom Vukov, krenula je ka Sokolovom kamenu. da bi nakon njegovog osvajanja i ona krenula na Trem.
Dan je bio sunčan a gore na visinama, bilo je i povremenog vetra tek toliko, koliko da rashladi zagrejene penjače. Sa prevoja se video veličanstveni Trem kako svojim vrhom ponekad zaranja u oblake.
I svi koji su krenuli u osvajanje vrhova uspeli su u tome, a bilo je i mladih planinara kojima su ovo prva iskustva.
Povratak je tekao po planu, tako da smo već pre 18 h bili u Niškoj banji.
Dobro je što smo banju izabrali za odsedanje, umesto doma na Bojaninim vodama, jer je uveče tu bilo puno zanimljivih događanja, kojima smo prisustvovali, kao što je npr. degustacija vina sa prikladnim muzičkim programom.

Sutradan, predvođeni niškim planinarima, stigli smo, autobusom, do sela Oreovac.
Odatle smo makadamskim putem, koji je vijugao uz padine Višegrada, krenuli na Gradac.
Naše kretanje usporavali su grmovi zrelih kupina, kojima se nije moglo odoleti. A kasnije kroz šumu bilo je i drenjina i lešnika.
Na našu sreću, drugi deo puta, za razliku od prvog dela, koji je bio strm i bez hladovine, vodio je kroz gustu šumu i debelu hladovinu, sve do ispod samog vrha, koji se naglo uzdiže kao krečnjačka gromada, obrasla retkim grmljem.
Sa vrha Gradac pruža se veličanstven pogled na čitav greben Suve planine, čije smo vrhove juče osvojili, a ispod vijuga strma Sićevačka klisura, što ju je urezala zelena Nišava.
Desno od nas, na jednoj kamenoj terasi, kao na dlanu, kupalo se u obilnom suncu selo Sićevo, poznato po vinu i Nadeždi Petrović, koja je ovde davne 1905. organizovala prvu Likovnu koloniju na tlu Srbije.
Nakon ovog uspona čekao nas je opušteniji deo, ručak u čuvenom restoranu u Svrligu, gde su kobasice, a i vešalice stvarno od jednog metra, dok se pljeskavice prelivaju preko tanjira.
U Novi Sad smo stigli u 21:30h.