Hopovu u pohode

Opis akcije:

Dan je stvarno bio pogodan za šetnju. Staza meka, posuta lišćem, bez blata i laka za hodanje. Oko nas svuda, i tu i tamo bele se rascvetale visibabe. Veprina i kukurek su se uveliko zazeleneli. Na stazi pored iriškog potoka, nailazimo na otiske papaka divljih svinja, a i kaljuga im je ispunjena vodom.
Stižemo do izvora vode kod manastira Staro Hopovo. Izvor pitke vode je kaptiran i pokriven; na njemu postoji natpis da je voda za piće. Preko potoka je izvor sumporovite vode. Da kažemo da je i on uređen.
Manastir Staro Hopovo je najzad renoviran. Crkva je obnovljena, kako spolja, tako i iznutra i u njoj se redovno obavlja bogosluženje. Crkvena zvona su nabavljena i doneta, ali još nisu postavljena na predviđeno postolje pored Crkve. Uređen je i manastirski konak i letnja trpezarija. Manastir je stalno zaposednut sa starešinom manastira i dva monaha. Crkva je po ceo dan otvorena i dostupna. Put do Novog Hopova je asfaltiran, a uređeno je i parkiralište za automobile.
Na sredokraći između manastira Starog i Novog Hopova smo doručkovali. Okolina je nekada bila uređeno izletište, postojali su uređeni stolovi, klupe i korpe za odlaganje otpadaka; sada je sve to zaraslo u visoku travu i korov. Zub vremena je učinio svoje, a i ljudi su pomogli.
Krećemo nemarkiranom stazom, tik uz hopovski potok, ka pumpi na Iriškom vencu. U donjem delu potoka, čuje se cvrkut ptica, a primetili smo i jedan par jelovih senica. Uz put nas je više puta, u niskom letu ispod grana, nadletao jastreb. On je veoma lukava i bezobzirna grabljivica. U potrazi za hranom, on će u sred bela dana uleteti u seosko dvorište i odneti sitniju perad. Da li se namerio na onaj par senica koji smo videli, ili na ekonomski deo manastirskog dvorišta, to ne znamo.
Oko 13:00 sati bili smo na Iriškom vencu. Šetali smo više od četiri časa, a nismo se umorili. Bila je to lepa, laka, prijatna šetnja, kako kažu planinari „za svoju dušu“.