|
Opis akcije:
Petak, 10.
septembar. Krećemo. Pravac Vrnjačka banja, Mitrovo polje, odmaralište Cvetna
dolina. Smeštaj u dvokrevetnim sobama sa kupatilom. U većini soba ima i
televizor. Mala šetnja do obližnjeg sela. Kasno je, pa se vraćamo u sobe. Sutra
se treba popeti na Željin.
Subota, 11. septembar. Doručak
slan ili sladak, čaj ili mleko, ili jogurt. Vodič je stigao i krećemo u 8:00.
Željin je planina u Srbiji sa
istoimenim vrhom, severno od Kopaonika, između Ibra i gornje Rasine. Najviši vrh
je na 1785m. Iz odmarališta se spuštamo tristotinak metara do Gornje Rasine, a
onda i dalje na jug uzbrdo, da bismo obišli Ornički krš. Staza je stalno uzbrdo.
Skrećemo polako ispod Proklete čuke, ka vrhu Željin. Prelazimo Rogavsku rečicu i
penjemo se pravo ka vrhu. Negde na 1300m po drugi put prelazimo šumski put i
magla počinje da nam bude saputnica. Pravimo kraće pauze, slikanje, pa uzbrdo.
Na 1500m smo ponovo na šumskom putu, a tu je i šumarska kućica. Tu pravimo lepu
pauzu i doručkujemo. Lokalni vodič nas zbog svojih obaveza tu ostavlja i sa naša
dva planinara koji odustaju zbog zdravstvenih problema, vraća se u Mitrovo
polje. Vođenje do vrha preuzima naš Pavle, koji je iz ovih krajeva i nije prvi
put na Željinu.
Nas 22 kroz retku šumu krećemo
prema vrhu. Dalje nema markacije. Malo skraćujemo stazu. Posle izvesnog vremena
izlazimo iz šume na ogromnu livadu. Čitav vrh Željin, kao I Pločka čuka – livade
su. Pločka čuka je od Željina udaljena 1 kilometar vazdušnom linijom. Visina je
1779m. Zbog razlike od 6m čitava planina se zove Željin.
Došli smo pod sam vrh. Vidimo
ga, ali odjednom se pojavila gusta magla, koja se valja preko nas prema vrhu.
Toliko je gusta, da na 5m ne možeš prepoznati facu planinara. Na 7-8m ne vidiš
nikoga. Posle sam saznao da je vrh Željin u godini više od 200 dana pod maglom.
Deo grupe bi da se ide do vrha (bukvalno smo dužinski 500m od njega), ali je
većina za to da se vratimo bezbedno, jer ne možemo održavati vizuelni kontakt.
Bauljamo kroz maglu nazad, nizbrdo ka šumi, gde je nešto bolja vidljivost. U
magli nismo pogodili ulazak u šumu gde smo izašli kad smo dolazili, nego smo
otišli nešto udesno, tako da se ne vraćamo istom stazom. Posle šumarske kuće
nalazimo markaciju i u blagom luku silazimo ka rečici Rasini i Mitrovom polju.
Pošto sam imao ulogu čistača, sa par planinara sam u 17:00 stigao u Cvetnu
dolinu. Tog dana smo za 9 sati prešli 25km, sa visinskom razlikom 1050m. Kasni
ručak je bio bogat i ukusan. Cene pića su vrlo povoljne: pivo 42 dinara, sok 53
dinara, kafa 27 dinara. Uz ručak smo dobili i palačinke. Tuširanje, odmor,
večernja šetnja uz prijatno druženje. U toku večeri dolazi do promene plana, jer
su vodiči koji su obećali da će nas voditi u subotu i nedelju, otišli na
Durmitor. Nađena je zamena u kuhinji našeg odmarališta, Milovan iz ovih krajeva
obećao nam je lepu turu na Vranju stenu.
Nedelja, 12. septembar. Posle
dobrog doručka, u 7:30 krećemo se jednim delom istom stazom kao juče, ali idemo
pravo na jug, dok se za Željin staza odvaja na zapad. Vranja stena (1097m) je
još jedan od podkopaoničkih vrhova, ali niži. Kroz divnu borovu šumu i miris
borova, polako napredujemo ka vrhu. Tu su divni tereni za fotografisanje. Ispod
vrha stene izlazimo iz šume na čistinu i nailazimo na lovce i njihove pse.
Odmaraju. Pod punom ratnom opremom, ali praznih šaka. Do tada su ubili samo
jednu kunu i ostavili je orlovima da je pojedu. Samo joj je rep uzet za trofej.
Penjemo se na sam vrh, golu stenu. Slikamo se i slikamo okolinu. Pogled puca na
sve strane. Vodič nam pokazuje u daljini razvaline Jerininog grada. Vide se i
sela: Bondžići, Bogdanovići i Lukovići. Uživamo u vedrom danu i netaknutoj
prirodi. Silazimo sa stene i, dok idemo ka šumi, vodič nam pokazuje šumarak u
obližnjoj udolini. Tu je šuma od nedavno; sve su to bile livade, na livadama
ovce i mlade čobanice, koje su se kupale na obližnjem izvoru. Ostalo, morate
pustiti mašti na volju.
Ptice se retko čuju, spremaju
se za zimu, pa su u poslu. U ovim šumama ima dosta divljih svinja. Nebom
gospodare orlovi i jastrebovi. Provlačimo se kroz čestare i bez markacije,
stazama i bogazama se spuštamo prema rečici Rasini. Ne vraćamo se istom stazom,
nego više zapadno, prema Željinu. Usput beremo kleku i šipurke; ima i divljih
jabuka. Izbijamo na brdo Rogavčina. Tu se prikupljamo. Ispod brda, istoimeno
selo, a okolo još neka brda. Priča nam meštanin da su nekad dva autobusa vozila
đake u školu, a sad imaju dva đaka od I do IV razreda. Takva nam je istna, a i
sudbina.
U selu izvire reka Rasina. Ona
je desna pritoka Zapadne Morave, duga je oko 83km. Prelazimo preko mostića i
gočkom stranom, tih par kilometara nizvodno, idemo do Cvetne doline. Stižemo do
13:00 na ručak; tuširanje, u autobus i pravac Vrnjačka banja. Sat vremena za
šetnju i uzimanje vode Vrnjci – Vrnjačka banja; naša najčuvenija i najposećenija
banja. Smeštena je u pitomoj dolini Vrnjačke reke, u podnožju planine Goč, blizu
Trstenika. Voda je hladna, alkalno kisela (16C) i topla, homeoterma (36C), sa
ugljen-dioksidom. Upotrebljava se za kupanje i piće. Leči bolesti želuca, creva,
jetre, mokraćnih organa, neke srčane bolesti i drugo.
Posle pojedenog sladoleda,
vreme je za povratak u autobus i putešestvije do Novog Sada. Stižemo po planu,
tačno u 21:00. Novi Sade, dobro veče! |
Planinarsko-smučarsko
društvo
"POŠTAR" Novi
Sad
