Beli izlet na Fruškoj gori

Opis akcije:
Podsećamo, ovog vikenda trebalo je da se održi tradicionalni izlet pod nazivom Zimski uspon na Trem, koji je zbog nevremena i zavejanih puteva u niškoj regiji u poslednjem trenutku otkazan. Da „ne bi propao vikend“, na brzinu smo odlučili da idemo u Frušku goru. I bi tako.
Idemo poznatom stazom po ugaženom snegu, koji je mestimično i zaleđen, pa na jačim usponima i proklizava. Idemo prtinom, jer je sneg sa strane dosta dubok. Penjemo se ka Popovici, odakle se može videti dunavsko priobalje i deo južne Bačke. Sada je to sve suncem obasjano, ali je zbog snežne beline i dnevne izmaglice vidik zamagljen.
Na Iriškom vencu sve je zakrčeno, od izletnika koji su doveli decu na sankanje i automobila sa kojima su izletnici došli. Sporo se probijamo putem do planinarskog doma, gde smo napravili veću pauzu. Osveženje i okrepljenje po želji, ali većina hvali kuvano iriško crno vino. Dalje, produžavamo od spomenika ka TV tornju (kota 516m). Sa desne strane nam ostaju planinske kose Žarkovac, Rajkovac i Radovanac i gube se, daleko dole u sremskoj ravnici. One se samo sada mogu videti, kad su pod snegom, a drveće ogolelo, bez vegetacije. Kroz snežnu belinu idemo strogo u koloni jedno za drugim, kao karavan kroz pustinju.
Stižemo do planinarskog doma pod Glavicom, gde je nekoliko planinara navratilo, a mi smo produžili za Paragovo.
Na autobuskoj stanici, dok otresamo sneg sa odeće i obuće, vide se, od sunca, vetra i sreće, ozarena, preplanula i nasmejana lica. Davno su mudraci zaključili da sreća ne potiče od materjalnog, već duhovnog bogatstva i da ona nije dobitak; ona je veština. Nama je danas trebalo samo šest sati šetnje po snegu, na suncem obasjanoj Fruškoj gori, da bi tu veštinu dostigli.