Radan i Đavolja varoš

Opis akcije:
Za ovaj izlet je bilo jako veliko interesovanje, tako da je u petak u 15:00 sati 102 planinara, smeštenih u  dva autobusa, krenulo prema Beogradu, gde su nam se pridružili Rada i Toma Maksimović, naši vodiči za Radan planinu i Đavolju varoš, a treći vodič Zoran Nikolić, pridružio nam se u subotu ujutru, pošto je on iz Topličkog kraja. Vozili smo se auto-putem, da bismo brže stigli. Sa neophodnim pauzama, stigli smo u Prolom banju nešto pre 22:00 i tu se smestili u privatnim kućama, po već ranije napravljenom rasporedu.

11.10.2008 - subota
Posle razgledanja prelepog pejzaža Đavolje Varoši formirane su 3 grupe.
Prva (61 učesnik) je ostala i uz laganu šetnju razgledala Đavolju varoš do posle 11:00. Autobusom se vratila u Prolom banju i posle kraće pauze svi su pošli prema crkvi Lazarici, udaljene oko 2,5km. Posle informacija o gradnji i legende o njoj, koje nam je pročitala Rada Maksimović, većina se polako vratila u banju. Neki su našli odgovarajući restoran za ručak, neki otišli na bazen, a neki jednostavno uživali u lepom danu.

Druga   grupa  od 38 planinara se uputila na pešačenje do Sokolovog vrha i natrag do Prolom banje. Polazak je bio ispred crkvice u Đavoljoj varoši na nadmorskoj visini od 600m. Vođa grupe i prvi u koloni Tomislav Maksimović je dao znak za pokret u 09,30 minuta. Da se  kolona  ne bi rasula ili neko zalutao, brinula se Stojanka Vukov, koja je na trasi bila „čistač“.
Po predivnom vremenu i uz tempo koji je vodič diktirao, krenuli smo pored žutog potoka  koji nam je bio sa leve strane. Uz kratke pauze zbog stalnog uspona, prošli smo pored „usamljene kuće“ i stigli u selo Đake, posle pređenih 3 km i popeli se na visinu od oko 1000m.
Odmor smo napravili pored jedne kuće, gde nas je ljubazni domaćin ponudio domaćom rakijom od divljih krušaka, orasima, jabukom. Posle pauze od oko 20 minuta, okrepljeni i u dobrom raspoloženju smo nastavili dalje pešačenje. Penjući se predivnim predelima, poljima i šumama, uz kratke odmore za slikanje, branje kupina i slično, stigli smo oko 11,30h ispod vrha Sokolovog visa. Odmor od 15 min nam je dao snage da najteži uspon savladamo svi koji smo krenuli. Neko lakše, a neko teže. Na Sokolov vis 1370m smo se ispeli između 12:45 i 13h posle pređenih oko 6,5 km.
Povratak prema Prolom banji je usledio posle 35 minuta odmora. Vodić nas je poveo kroz šumice Veliki borovnjak (1237 m n/v) , severne padine Sokolovog visa, pa putem pored Milunovićevog brega (sa  desne strane). Koračajući bržim tempom (stalno spuštanje), ušli smo u Prolomske planine i došli do crkve Lazarice. Pre razgledanja crkvice, slikanja i paljenja sveća, supruga vodiča nas je upoznala sa istorijatom Lazarice i legende oko nje. Poslednju etapu od 2 km do Prolom banje grupa je u neobaveznoj koloni  prešla i stigla između 17,30h i 18 h. Ukupna kilometraža se kreće oko 22 km, a visinska razlika oko 800 m.
Treća grupa  od 6 planinara, čiji vodič je bio Zoran Nikolić, obišla je sve tačke kao i druga i dodatno od Sokolovog visa, preko Gajtanskih vrata popela se na Šopot (1409m), spustila se do vodopada Ripi voda (900m), preko Vlasovo sela se vratila u Prolom banju i napravila oko 30 km, sa  visinskom razlikom od 1250m. I oni su stigli u banju do 18 sati.
Većina planinara je veče provela u obližnjem hotelu, gde je bila živa muzika.

12.10.2008.
Autobus je grupu od 55 planinara u 07:30 odvezao do motela Rudare, koji se nalazi na nad. visini od 340 m, a ostatak je ostao do 10:00 u Prolom banji, odakle su sa oba autobusa došli u Kuršumlijsku banju i sačekali dve pešačke grupe. Obe grupe stigle su oko 12:00 sati, kako je i bilo planirano.
 

Prva grupa od 47 planinara se uputila oko 8,00h  od motela Rudare preko Velikog brda (529 m). Uz kraće pauze stigli smo do kuće seljaka Nikolić Save, koji nas je dočekao domaćom rakijom. Ispred njegove kuće pauzu smo iskoristili za slikanje i dopunu zaliha vode. Put nas je po prelepom vremenu vodio preko Prevojskog potoka, a zatim do sela Vojnići.  Posle pauze  sišli smo pored Polomarskog potoka, prešli ga i popeli se na Lakovski breg, a, zatim putem do Kuršumlijske banje. Trasa od oko 12 km i visinska razlika od 400m završena je oko 12h.
Druga grupa odvažnijh od 8 planinara je išla sličnom, ali dužom trasom i prešla oko 18 km i savladala 600 visinske razlike.
U Kuršumlijskoj banji uz odigrano kolo (imali smo harmoniku), ušli smo u autobuse i nastavili put. Dužu pauzu smo imali u Kuršumliji, da bi svi stigli da ručaju, a zatim smo posetili manastir Naupare, koji se nalazi na desnoj obali reke Rasine, na 13km od Kruševca. Potiče iz XIV veka i posvećen je Rođenju Presvete Bogorodice. Prepoznatljiv je po prelepim rozetama, kojih je bilo 26, sada nešto manje, jer ih je nekoliko vremenom ispalo.
U Novi Sad smo stigli nešto pre 22 sata.

Tekst pripremili: Zoran Marunić i Magdalena Seleši
Fotografije: Aleksandar Radosavljev i Goran Mijoković