Planinari na Medvedniku susreli srne

Vodič: Radojčić Dragan

Opis akcije:
Petak, 5.12.2008.
Učesnici akcije krenuli su na put u 15:00 časova, preko Šapca i Valjeva, dobrim asfaltnim putem do mesta Poćuta i Bebića Luka, a zatim uzanim i krivudavim makadamskim putem, uz Rebeljsku reku do sela Rebelj i do lokaliteta Rajića kapija, na kome se nalazi planinarski dom – dom „Krušika“ iz Valjeva. Autobus nas je dovezao do doma oko 18:00 časova. U domu je bilo toplo, smestili smo se i večerali i proveli veče u prijatnom razgovoru.
U Valjevu nas je sačekao vodič, Dragan Radojčić. Tokom celog vikenda, bio nam je na raspolaganju za informacije i odlično je organizovao obe planinarske ture.

Subota, 6.12.2008.
Na turu je krenulo 25 planinara. Vodič se opredelio za kružnu stazu, koja nas je vodila dolinom reke Zavojšnice, ka njenom izvorištu. Prošli smo Ravne livade, na kojima je raskrsnica pet šumskih puteva i nastavili uspon ka vrhu stazom kroz šumu, u početku po vlažnom terenu, a kasnije po debelom sloju lišća i kamenja. Na vrhu Medvednika (1244m) smo napravili pauzu, okrepili se i fotografisali, a zatim smo nastavili markiranom grebenskom stazom dalje. Staza je bila sve otvorenija, uživali smo u prelepim vidicima ka drugim valjevskim planinama, ali i dobro pazili gde stajemo na stazi, sa neobično gustom travom i mnogo kamenja. Polako se spuštajući po grebenu, stigli smo do vidikovca na vrhu Platna, vertikalne stenovite uzvisine. Želeli smo da ponesemo sve nijanse sivo-plavih udaljenijih planina i neba i maslinasto-zelene boje jesenje trave bližih brda, koje su izgledale kao somot. Kada nam se učinilo da je dosta fotografisanja, nastavili smo dalje i sišli na širu stazu prekrivenu lišćem. Pripretila je kiša, izvadili smo kabanice i kišobrane. Ubrzo je kiša prestala da pada i razvedrilo se. Na začelju je grupica planinara hodajući po prijatnoj stazi opušteno ćaskala, kad se sa strane padine pod šumom iznad nas začulo šuškanje, a u sledećem trenutku, ugledali smo srnu u skoku. Dobro je procenila svoju putanju pri preletu staze, ali je, pošto smo se kretali, malo zakačila papkom Slađanu po šeširu, odnosno po glavi i munjevito nestala na strmoj padini ispod nas. Srećom, Slađana nije bila povređena. Kad je osetila udarac, nije znala šta se dešava, samo je vrisnula i bacila štapove. Kad smo se smirili, nastavili smo za ostalima i naišli na livadu prekrivenu snegom. Nakon grudvanja uputili smo se ka vidikovcu Vojinova stena. Vreme je sad već bilo sunčano, nije bilo više ni vetra, pa smo opet uživali u vidicima. Vratili smo se na stazu koja vodi u dom i malo se zadržali kod izvora koji se zove Kedina voda, gde su česmu podigli lovci okolnih mesta. Krenuli smo dalje, pregazili ponovo reku Zavojšnicu i hodajući po osunčanoj stazi, stigli do doma oko 14:00 časova. Tura je trajala 5 sati.
Planinari koji su bili na Medvedniku 2007. godine, prešli su sa istim vodičem ovu stazu, ali u suprotnom smeru.

Nedelja, 7.12.2008.
U nedelju je jutro osvanulo u belom, a slab sneg je još malo provejavao. Kod doma ga je bilo par santimetara, a na stazi ka Jablaniku više od 20cm. Krenuli smo šumskim putem, grane su se pod snegom savile i hodali smo kao kroz beli tunel. Kod izvora Vasina voda je bila pauza za skidanje suvišne odeće. Nastavili smo uzbrdo  do mesta gde su šumarske barake i česma, a koja se zove Japadak. Staza je i dalje vodila uzbrdo, došli smo do pod Miljačni vis. Vetar je bivao sve jači, magla sve gušća, sneg sve dublji. Prošlo smo kroz Paleže, na čistini ispod nas opet su preletele srne, bilo ih je tri. Zastali smo pored izvora Stabulja, gde je izvorna voda sprovedena kroz stablo, ali obzirom na maglu, vetar i sneg, nikom nije bila potrebna ni voda ni hrana. Uskoro smo obukli topliju odeću i spremili se za završni uspon. Hodali smo čistinom, gore – dole, okrećući leđa vetru i dobro pratili trag, sad već razređene kolone. Uživali smo u pomalo dramatičnom doživljaju, zadovoljni što smo se uputili na završnu akciju ove godine. Svi smo stigli na vrh, niko tokom ture nije tražio pauzu, nismo ni jeli ni pili. Bili smo skoncentrisani samo na trenutni doživljaj i stazu. Na vrhu smo se još malo provetrili i ubrzo krenuli nazad, a staze je vetar već zasuo snegom; samo su se videle rupe od štapova. Na čelu su bili Dragan i Stojanka, koja je kao i uvek pomno vodila računa o svima, proveravala da li smo svi tu i pozivala povremeno da se „malo prikupimo“. Silazili smo pažljivo, da bezbedno savladamo spust na strmim mestima, upijali lepote ispred nas i stigli u dom na vreme, oko 13:00 časova. 27 planinara pešačilo je 4 sata.
Nakon ručka, krenuli smo ka Poćuti. Na jednoj krivini autobus se malo zastao, pa smo izašli da ga rasteretimo i krenuli peške. Baš nam je prijala šetnja posle ručka i još malo uživanja u čistom planinskom vazduhu. Autobus nas je obišao i sačekao na početku asfaltnog puta, kod Bebića Luke. Malo smo zastali i u Valjevu, oprostili se od vodiča i stigli u Novi Sad oko 19:30, veoma zadovoljni i ispunjeni lepim doživljajima i prijatnim utiscima, koji se ne zaboravljaju.